DOBRODOŠLI NA STRANICE
PRAVOSLAVNO - STAROKATOLIČKOG GENERALNOG VIKARIJATA SV. METODA!



-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- JAVNI POZIV ZA FORMIRANJE JEDINSTVENE EVIDENCIJE vernika starokatoličke / pravoslavno - starokatoličke veroispovesti u Srbiji - pređite na > Obaveštenja <
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

"Nema više: Jevrej - Grk!
Nema više: rob - slobodnjak!...
Svi ste vi Jedan u Hristu Isusu.
(Gal 3,28)

Drugim rečima: NEMA VIŠE: PRAVOSLAVAC - KATOLIK! Svi su Jedno u Hristu.

Naglasak delovanja Pravoslavno - starokatoličkog Generalnog vikarijata Sv. Metoda jeste jedinstvo hrišćanskog sveta i ono što ga povezuje, a ne što ga razjedinjuje.


Pravoslavno - starokatolički Generalni vikarijat Sv. Metoda sastavni je deo Crkve Hristove, koja je evanđeoska u revnosti prema Svetom pismu, svetim tajnama i tradiciji. Univerzalnost, odnosno katolicitet ovog Vikarijata proizilazi iz "vere jednom predane svetima", a ortodoksija iz doktrine i morala. Vikarijat stoji u neizmenjenoj pravoslavno - katoličkoj tradiciji i apostolskoj misiji.
Želimo svim ljudima, laicima i kliricima, deci i mladima, da približimo Reč Gospodnju, kako bi je prihvatili i postali objavitelji Hrista i njegove Crkve u ovom sumornom svetu.

"Bez vere u svoju ličnu besmrtnost, čovekov život
bi bio bez smisla, neprirodan i nepodnošljiv."

F. M. Dostojevski

"Neka blagost pobedi ljutnju: neka dobro savlada zlo.
Neka lažljivca nadigra istina, neka gramzivca pobede darovi.
O, neka mržnji, preko ljubavi, dođe kraj."
istočnjačka izreka

Neminovna priroda Crkve jeste da bude otvorena i približava se drugim Crkvama iste doktrine i morala. Stoga, ostajemo otvoreni za sakramentalne interkomunije koje jedine mogu autentično prikazati vidljivo jedinstvo hrišćanskog sveta i Crkve, predvođene samim Isusom Hristom, kako je to objavljeno u Svetom pismu.

ikona

"Knjiga života je vrhovna knjiga: ni jedno mesto u njoj
se ne čita dva puta, nego se sudbonosni
list sam od sebe okreće.
Čovek bi hteo da zastane na strani na kojoj se voli,
a strana na kojoj se umire već je pod prstima."


Pravoslavno - starokatolički generalni vikarijat otvoren je prema svim Crkvama koje stoje u katolicitetu "koji je verovan svugde, uvek i od svih" (sv. Vinsent Lerinški), kako bi se po službi reči i sakramenata svi osposobili za žive svedoke Hristove.

Generalni vikarijat, zajedno sa ostalim Starokatoličkim crkvama Unije Sv. Metoda i Skrantonske unije, ostaje veran sv. Pismu i tradiciji, odnosno doktrini i moralu Stare crkve, te ne prihvata liberalne novotarije uvedene u praksu Starokatoličkih crkava Utrehtske unije (blagoslov istopolnih, istopolni crkveni brakovi i podela svetih redova ženama).

Starokatoličke crkve Unije Svetog Metoda u smislu svetih tajni tj. sakramenata, ispovedaju učenje kojeg se drže i pravoslavne crkve: postoji sedam svetih tajni, a to su:
krštenje, ispovest, pričest, bolesničko pomazanje (jeleosvećenje), miropomazanje (krizma), tajna braka i tajna sveštenstva.

Takođe, Simvol vere starokatolika i pravoslavaca je identičan:

Verujem u jednoga Boga, Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.
I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog, ne stvorenog, jednosušnog sa Ocem, kroz koga je sve postalo;
Koji je radi nas ljudi i našega spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek;
I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben;
I Koji je vaskrsao u treći dan po Pismu;
I Koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca;
I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, njegovom Carstvu neće biti kraja.
I u Duha Svetog, Gospoda životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke.
U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.
Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova.
Čekam vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka. Amin.


Simvol vere, kakav danas poznajemo, nastao je na prvom i drugom Vaseljenskom saboru (u Nikeji i u Carigradu).
Kako je moderna istorija pokazala, zbog nemogućnosti da se potpuno usaglase stavovi Arhijereja koji su učestvovali na tim saborima, na ukazivanje cara Konstantina (na čiji su zahtev i održani ti sabori) usvojen je Simvol vere kakav danas poznajemo.

Upravo zbog toga, starokatoličke crkve Unije sv. Metoda ne zabranjuju korišćenje i simvola vere sa filioque, zavisno od toga kako je određeni čovek u svom dosadašnjem životu navikao pri službi, molitvama i sl.
Staro načelo kaže: "In necessariis unitas, in dubiis libertas, in omnibus caritas." ("U potrebnom jedinstvo, u dvojbenom sloboda, u svemu ljubav")


U prilog činjenici o izuzetnoj bliskosti u učenju Narodnih starokatoličkih crkava i Pravoslavnih crkava, govore i sledeći istorijski podaci vezani za Starokatolički teološki fakultet u Bernu (Švajcarska):

"Prvi srbin koji je došao na fakultet u Bern bio je Radoslav Radić (1857-1907). Između 1903. i 1942. godine došao je jedan veliki broj studenata i doktoranata Srpske Pravoslavne Crkve, da studira na Starokatoličkom fakultetu u Bernu. Mnogi su kasnije postali profesori teološkog fakulteta i vladike u Srpskoj Crkvi, kao na primer: Svetozar Radovanović (1906-1907), Sveti Nikolaj Velimirović (1906-1908), Vladimir Margan i Milan Popović, Radivoj Josić, Jordan A. Ilić, Čedomir Teodorović, Dimitrije Dimitrijević, Tripko Dukanović, Savo Dukanović, Matija Antunović, Rade Kuzmanić i Mihaile Lompar."

preuzeto sa sajta SPC - eparhije Austrijsko - švajcarske: http://www.crkva.at/parohije/svajcarska/bern/

U današnje vreme, od poznatih vladika i profesora koji su završili Starokatolički teološki fakultet u Bernu, navodimo neke:

mitropolit dr Amfilohije Radović;
episkop šumadijski dr Sava;
prof. Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, dr Pribislav Simić.





                                                                        Ecce Agnus Dei, Ecce Qui tollit peccatum mundi. Beati, qui ad cenatum Agni vocati sunt. (Ioh. I,29)



OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU UNIJE NARODNIH STAROKATOLIČKIH CRKAVA I STAROKATOLIČKIH CRKAVA UTREHTSKE UNIJE

Ortodoksne Starokatoličke crkve (Generalni vikarijat):

- uslovno prihvataju dogmu o nepogrešivosti pape (za papu kao Zapadnog Patrijarha koji je ''prvi među jednakima'' redovno se moli u kanonu mise)
- sveštenici se mogu ženiti
- žene se ne mogu zarediti
- crkveni brak se ne može sklopiti po drugi put, nego se prvi brak poništava (ukoliko se pred crkvenim sudom dokaže da je sklopljen bez prave spoznaje ili s lošom namerom)
- istopolni parovi su takođe deca Božija ali se zabranjuje njihovo blagosiljanje i sklapanje istopolnih brakova
- postoji obaveza ispovesti
- pobačaj osuđuje i zabranjuje, osim ako je život majke realno ugrožen: cilj je spasiti bar jedan život
- direktnu eutanaziju osuđuje i zabranjuje, ali dopušteni su lekovi za ublažavanje bola
- crkveni pogreb služi se i za samoubice, držeći se pretpostavke da su taj greh, koji je jedan od uopšte najtežih grehova, učinili u neuračunljivom stanju
- post i nemrs su propisani
- ekskomunikacija postoji.

Starokatoličke crkve Utrehtske unije (čiji član NIJE ovaj Vikarijat):

- ne prihvataju dogmu o nepogrešivosti pape
- sveštenici se mogu ženiti
- žene se mogu zarediti
- crkveni brak se može sklopiti po drugi put
- istopolni parovi su takođe deca Božija
- nema obaveze ispovesti
- pobačaj osuđuje, ali ga dozvoljava ako je ugrožen život majke
- eutanaziju osuđuje, ali ne i davanje lekova za bol
- održava se crkveni pogreb za samoubice
- nema propisanog posta
- nema ekskomunikacije

--------------------------------------------

Radi potpunijeg sagledavanja nastanka Starokatoličke crkve, a posebno i Unije ortodoksnih Starokatoličkih crkava, možete preuzeti sledeći tekst, koji obuhvata osnove učenja, nastanak, način upravljanja i ostalo predviđeno Zakonom o crkvama i verskim zajednicama RS. --> tekst <--

    


my widget for counting
my widget for counting