LISTIĆ STAROKATOLIČKOG VIKARIJATA
"D O M I N I S I A N A"
u čast nadbiskupa Marka Antuna de Dominisa,
primasa Dalmacije, velikog teologa,
fizičara i astronoma (1560. - 1624.)

23.07.2017., broj 89 - Listić "Dominisiana"
------------------------------------------------------------------------------

Draga braćo i sestre,

kako se na nasledstvo sv. Petra mogu pozivati oni koji danas ne bi primili sv. Petra ni za svešteničkog kandidata, s obzirom da je kod njih uslov svetog reda celibat? S obzirom da je sv. Petar bio oženjen čovek, njemu bi rekli: ''Žao nam je ali po našim svetim kanonima Vi dragi gospodine ne možete biti kandidat naše svete crkve za sveti red, mada smo mi, znate, vaši naslednici.'' Šta više dodati na takav jedan paradoks? Povrh svega toga, treba opet objašnjavati šta znači sagraditi Crkvu na steni, odnosno ono što oni svojataju kao nasledstvo sv. Petra:

''A ja tebi kažem: Ti si Petar-Stena, i na toj steni sagradit ću crkvu svoju i vrata paklena neće je nadvladati'' (Mt 16,18) ne odnosi se na Petra kao osobu nego na Petrovu veru da je Isus Sin Božiji, Mesija - Hristos. Kontekst takvog odgovora Petru je prethodni Isusov upit: ''A vi, šta vi kažete, ko sam ja?'' (Mt 16,15) pri čemu Petar u svom odgovoru izražava veru da je on (Isus) Mesija – Hristos: ''Ti si Hristos-Pomazanik, Sin Boga živoga'' (Mt 16,16).

Prema tome, VERA da je Isus Mesija - Hristos Sin Božiji – JE STENA na kojoj se gradi Crkva; Hristos gradi Crkvu svoju na toj veri a ne na nekoj osobi - gradi Crkvu na samom sebi (veri u Njega) a ne na nekom drugom (Petru). Sasvim je van zdrave pameti da Hristos gradi Crkvu na nekom drugom osim na sebi samome. Vera (svih apostola a ne samo Petra) da Isus jeste Hristos, preduslov je rasta Crkve. Tu veru Isus je između ostalog zahtevao i za druge stvari, pri izlečenjima itd. Da je to tako nedvosmisleno potvrđuje jedna druga Hristova priča, koja kaže:

''Što me zovete 'Gospodine, Gospodine!', a ne činite što zapovedam? Ko god dolazi k meni te sluša moje reči i vrši ih, pokazaću vam kome je sličan: sličan je čoveku koji gradi kuću pa iskopa u dubinu i POSTAVI TEMELj NA KAMEN (STENU). A kad bude poplava, nahrupi bujica na tu kuću, ali je ne može uzdrmati jer je dobro sagrađena. A koji čuje i ne izvrši, sličan je čoveku koji sagradi kuću na tlu bez temelja; nahrupi na nju bujica i odmah se sruši te bude od te kuće razvalina velika" (Lk 6,46-49).

Ako vjerujemo u Hrista Isusa, mi smo Stena za rast Crkve. Prisvajanje toga od strane jedne Crkve izraz je krajnje bahatosti, nadutosti i oholosti.

Takođe, pokazuje se da se kao naslednici sv. Petra navode Lino (67-76), Anaklet (76-88), Klement 1. (88-97) i sve to u vreme dok je živ poslednji od apostola, sv. Jovan. Zar ovi mogu biti veći od apostola Jovana koji je umro zatočen na ostrvu Patmosu oko 100. godine? Zar su oni tada bili veći autoritet od samog Hristovog apostola, svetitelja, pisca Jevanđelja, pisca Prve, Druge i Treće poslanice te pisca Apokalipse? Odgovor na ovo pitanje valjda je toliko jasan da mu ne treba objašnjenja.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nedeljno razmišljanje

Jvanđelje nam govori nam o Kraljevstvu Božjem na različite načine. Ali taj govor je uvek takav da se ukazuje na Kraljevstvo Nebesko ne kao na nešto vredno, nego kao na nešto najvrednije, kao na ono presudno za ostvarenje naše osobnosti, za zaokruženost naše egzistencije. Isus o tom Kraljevstvu govori na mnogo slikovitih načina, ne bi li nas usmerio na razumevanje presudnosti: naš dolazak tamo znači naš povratak Ocu, naš povratak u Raj za kojim čeznemo od pamtiveka. Uz to, usmereni smo na ozbiljnost situacije, odnosno, mogućnost promašaja.

Kraljevstvo Božije je mesto izmirenosti s Bogom i ljudima i mesto zajedničararenja s Bogom i Njegovim bićima, u Raj stoga ne mogu ući neobraćenici. Tu je uprisutnjen opšti poziv čovečanstvu na obraćenje, jer obraćenje je preduslov spasenja, obraćenje/spasenje je zapravo povezani proces.

"Plač i škrgut zuba" u krajnjoj instanci govore nam o našoj nedovršenosti, a biti trajno nedovršen, egzistirati kao ''nedovršina'' jeste prokletstvo. Ostvarimo svrhu svojeg postojanja, a ona se sastoji u ostvarenju sreće koja je samo i jedino u povezanosti sa Bogom, u zajedničarenju sa Njim. Biti sa Bogom znači biti u Raju. Neka nam Sveti Duh otvori ''uši i oči'', kako bismo uistinu čuli dušom ono što Duh govori. Amin.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------


16.07.2017., broj 88 - Listić "Dominisiana"
------------------------------------------------------------------------------

Draga braćo i sestre,

da nema onih koji ''buče i govore'' unutar crkvenih institucija, promena na bolje ne bi se dogodila. Po onim kliricima koji trajno ćute unutar takvih institucija, ništa se ne bi promenilo: ostala bi trulež u kojoj oni – poput moljaca – uživaju. Samo ljudi proročkih nadahnuća sposobni su menjati stvari, uprkos tome što time možda rizikuju vlastitu karijeru u toj truleži. Ali oni su odvažni jer ih ne zanima karijera moljca, njima je stalo do Reči Božije.

Stoga poput proroka Starog zaveta grme, dok ovi crkveni moljci zatvaraju svoje uši, i uživaju u truleži. Oni su neobraćeni službenici koji čuvaju svoj položaj. Zbog takvih, kada se namnože, umesto reforme nastaje reformacija jer oni ne žele reformu, njima se dopada ovako, oni su svoje položaje utvrdili i svako talasanje im ugrožava opstanak.

I kada dođe do određene reformacije, tada je pokušavaju svim sredstvima ugušiti a inicijatore pogubiti (u Srednjem veku) ili ućutkati (u naše vreme). Naravno, od takvih moljaca se znaju čuti kritike koje oni upućuju Crkvama koje su nastale zbog nesposobnosti obraćenja baš tih moljaca i njihovih kleričkih potomaka. Oni su uzeli za pravo da kritikuju sve Crkve koje su ih napustile, ali ne shvataju da su oni napustili Crkvu Hristovu. Oni su ti gde vlada i caruje Sodoma i Gomora, među njihovim redovima ona buja. Već smo naučeni i više se ne čudimo kada u novinama uz kafu čitamo o nekim novim sudskim progonima crkvenog klira, a vrlo često se put do hijerarhijskih tronova odvija kroz homoseksualne i druge danas jake lobije. Stoga, zar da nas kritike takvih pogađaju? Radije im se možemo nasmejati, ali uz osjećaj izvesnog saučešća prema njihovoj neobraćeničkoj i nadutoj naravi.

Mi ih upravo žalimo. Pojedini su zabludeli toliko radikalno da se čini kako se više ni ne mogu obratiti – dok su oni uvereni u svoju izvrsnost. Ne podsećaju li nas na licemerje sadukeja i fariseja koje je Isus uzalud korio? Tako ostaju poput slepaca, da vode slepce, i svi se strovaljuju u bezdan: a taj je broj žalosno previsok. Nama ostaje da se molimo za njih, da im Bog otvori oči i shvate između ostalog i to da je jedini normalni način života onaj Biblijski: oženjeni apostoli (tj. danas episkopi) znače zdravu Crkvu, dok prisiljeni celibatarci često znače sudske procese.

Nastavimo draga braćo i sestre za njihovo obraćenje i dalje moliti, bez obzira što oni taj pojam ne razumeju. Veliko je milosrđe Božije, i mi molimo s apostolom Pavlom u ''nadi protiv svake nade'' (Rim 4, 18).
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nedeljno razmišljanje

Isus, u priči o sejaču i semenu, sažima celokupnu problematiku ljudske neobraćenosti. Čovek neprotočan za Svetoga Duha, za Reč Božiju, ostaje zatvoren u sebe. Iako je sposoban po sebi čuti i primiti Boga on to ipak ne čini (uši začepiše a oči zatvoriše) i sam je stoga odgovoran za svoju pogrešnu sudbinu. Ta ljudska tragedija je skopčana s njegovom bahatom neobraćenošću koja ga inficira na raznim položajima. Nezavisno od položaja i posla kojim se čovek bavi, inficiranost neobraćenošću trajno ga progoni i iskušava. Samo ponizna i istrajna molitva te kontemplacija i meditacija na Reč Božiju ispravni je preduslov za ozbiljno obraćenje. Neka nam na tom putu pomogne Bog sa darom istrajnosti i otvorenosti, jer on kaže: ''Ištite i daće vam se! Tražite i naći ćete! Kucajte i otvoriće vam se!'' (Mt 7,7).
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

09.07.2017., broj 87 - Listić "Dominisiana"
------------------------------------------------------------------------------

Draga braćo i sestre,

ako je ispravnost u srcu, lepota je u karakteru;
ako je lepota u karakteru, sklad je u domu;
kada je sklad u domu, red je u narodu;
kada je red u narodu, mir će biti u svetu.
Dobar učitelj neumorni je učenik. Loš učenik šteti samo sebi, dok loš učitelj upropaštava karijeru hiljadama. Loš učitelj prigovara, dobar učitelj objašnjava, najbolji učitelj nadahnjuje. Neka informacija podstakne transformaciju.

Čitanje svetog Evanđelja po Mateju
U ono vreme reče Isus: ''Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a objavio malenima. Da, Oče, tako se tebi svidelo. Sve je meni predao Otac moj i niko ne pozna Sina osim Otac niti ko pozna Oca osim Sina i onaj kome Sin hoće objaviti. Dođite k meni svi koji ste izmoreni i opterećeni i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, učite se od mene jer sam krotka i ponizna srca i naći ćete spokoj dušama svojim. Uistinu, jaram je moj sladak i breme je moje lako.''
Reč je Gospodnja.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nedeljno razmišljanje

Samo je onda ljudsko srce sposobno primiti Boga kada je ponizno. Poniznost je najveća krepost (vrednost) koju Bog ljubi kod svojih bića. Krepost poniznosti otvara sva vrata.

Radikalna duhovna poniznost karakterizovala je Isusa, to možemo videti osobito u njegovom pranju nogu apostolima. Takva poniznost karakterizuje sve svete ljude Božije. Što je neko biće na višem spoznajnom nivou, to je njegova duhovna poniznost i jednostavnost izraženija.

Često se za one najbolje profesore nekih struka zna reći kako su jednostavniji na ispitima od njihovih isfrustriranih asistenata koji leče svoje frustracije na studentima mrcvareći ih sa glupim i nepotrebnim pitanjima.

Veličina se poznaje u jednostavnosti, tako se Ocu svidelo, i On je to sakrio od mudrih i umnih a objavio malenima. Hristos je krotka i ponizna srca – sledimo Ga i spasimo se jer, Njegov je jaram sladak i breme lako.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Na polugodišnjem nivou ćemo objavljivati arhivu "Dominisiane" za prethodnih šest meseci: na kraju decembra i na kraju juna. Možete ih preuzeti na sledećim linkovima (korišćenje dozvoljeno u nekomercijalne svrhe):

2017. - Dominisiana - 1/2
2016. - Dominisiana - 2/2
2016. - Dominisiana - 1/2
2015. - Dominisiana

SVETI SERAFIM SAROVSKI - O SNAZI MOLITVE

"Svako dobro delo koje se čini iz ljubavi prema Hristu donosi blagodat Duha Svetog. Ipak molitvom se to najlkše postiže, jer ona je oruđe kojim uvek raspolažemo. Može biti da ti hoćeš da ideš u crkvu, ali u tvojoj okolini nema crkve; ili hoćeš da udeliš siromahu, ali ga ne tvome putu ne sretneš; ili hoćeš da budeš neporočan, ali tvoja naklonost i tvoja slabost pred zamkama neprijatelja učine da ne nađeš u sebi potrebnu snagu.

Zato je molitva uvek i za svakog moguća: za bogatog i siromašnog, za učenog i prostog, za jakog i slabog, za pravednog i grešnog. Sila molitve je beskrajna i više od svega drugog ona nam donosi blagodat Duha Božijeg. Molitva nas osposobljava da možemo da govorimo sa milostivim i životodavnim Gospodom.

Ali mi treba da se molimo do onog momenta kad Gospod kroz svoju blagodat u nas siđe. Kad je on u nama, molitva mora da presane jer je ispunjena. ''Dođi i useli se u nas i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi duše naše.'' Sad nas on uči dalje šta treba da radimo.

Tvoja cela nauka se u tome sastoji; stoga usredsredi svu svoju pažnju na to. Odlazeći ili dolazeći, sedeći ili stojeći, na poslu ili u crkvi, uvek treba tvoje usne da ponavljaju: ''Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me grešnog.''

Sa ovom molitvom u srcu ti ćeš naći unutrašnji mir i čistotu duše i tela. Kad ovu molitvu počneš, saberi sve unutrašnje snage duha i poveži ih sa moćima srca i istraj pažljivo dok Gospod ne zagreje tvoje srce svojom blagodaću i sa tobom se u jednom jedinom duhu sjedini. Tada će unutrašnja molitva postati izvor vode žive, koja neprestano teče i tebe neprestano hrani i oživljava."